Dodge Charger Klasa modela stvorena da â€jurca i pali gume†po ulicama i stazama, a da pri tom bude krajnje nesigurna, totalno neekonomi?na i ekoloÅ¡ki katastrofalna, savremenom poznavaocu može delovati potpuno nestvarno. Me?utim, joÅ¡ nestvarnija je njihova enormna popularnost, koja s godinama samo raste, zahvaljuju?i neprolaznom Å¡armu, performansama i snazi zbog ?ega su i danas u samom vrhu, kao i kvalitetu, koji se najbolje vidi na preživelim modelima.Jedan od najja?ih i najtipi?nijih modela je ostao potpuno zaboravljen. Re? je o beskompromisnom modelu Dodge Charger. Po?etkom Å¡ezdesetih godina ameri?ku automobilsku industriju zahvata talas modernizacije koji se ogleda u sve superiornijim dizajnerskim formama, viÅ¡em stepenu komfora i Å¡to je najvažnije, u sve snažnijim i snažnijim agregatima. Fabrika Dodge je u to vreme bila tipi?na ameri?ka kompanija koja je imala Å¡irok dijapazon modela. Uglavnom su to bili derivati Chryslera ili Plymoutha, koji su se solidno prodavali mada nisu bili preterano interesantni. Ipak na polju vrlo interesantnih drag trka (trke ubrzanja), tipi?nih za SAD, Dodge je bio kralj. Model Coronet, kupe srednje klase, specijalno modifikovan uz pomo? ?uvenog hemi motora Chryslera bio je nepobediv. Jedini konkurent koji je mogao da pri?e rezultatima Coroneta bio je Plymouth Fury. Re? je o modelima iz, prakti?no, iste ku?e sa skoro identi?nom tehnikom. VidevÅ¡i koliki uticaj na tržiÅ¡te imaju sportski uspesi, u Dodgeu su se odlu?ili da polako po?nu sa predstavljanjem sve snažnijih modela koji bi pomogli promeni imidža brenda. Coronet sa hemi motorom i skoro 450 KS, iako brz kao vetar, nije bio dovoljno efektan na tržiÅ¡tu. Sredina Å¡ezdesetih bila je pravo vreme za predstavljanje takvog modela, jer je tržiÅ¡te, zagolicano pojavom Pontiaca GTO i Oldsmobila Cutless 442, bilo veoma gladno za performansama. Stoga su se inženjeri i dizajneri Dodgea bacili na posao i u kratkom roku uspeli da stvore nekoliko veoma zanimljivih prototipova. Novi model, nazvan Charger, je oficijelno predstavljen 1966. godine i bio je joÅ¡ jedan u nizu pozitivnih Å¡okova koje je ameri?ka, ali i svetska javnost doživela Å¡ezdesetih godina.Re? je bila o dizajnerski veoma modernom fastback kupeu, ogromnih dimenzija, koji je imao duple sakrivene farove i zadnja svetla duž cele Å¡irine vozila. U enterijeru su bila primenjena neka neobi?na reÅ¡enja, kao Å¡to je centralna konzola koja se protezala sve do zadnjih sediÅ¡ta, tako da su postojala ?etiri posebna mesta za sedenje. Osim toga, ve? ogroman prtljažnik se mogao pove?ati obaranjem zadnjih sediÅ¡ta, zbog ?ega je dobijeno na prostoru, tako da je ovaj model postao iznena?uju?e prakti?an. Tehni?ka reÅ¡enja su pratila frapantan izgled Chargera. Ispod haube su se mogla na?i ?etiri agregata zapremine 318 ki (5,1 litar i 230 KS), 361 ki (5,9 l i 265 KS), 383 ki (6,2 l i 325) imonstruozni 426 hemi motor (7,0 litara i 425 KS). Svi motori, osim najslabijeg, isporu?ivani su serijski sa ?etvorostepenim manuelnim menja?em, dok je Torqueflite automatska transmisija bila dostupna samo u izmenjenom obliku gde su brzine menjane pri samom maksimumu obrtaja od 5500 u minuti. Lista dodatne opreme je bila duga, a pored fabri?kih modifikacija na ogibljenju mogao se dobiti i slip diferencijal za malo ozbiljnije uli?ne trka?e. Iako je cena bila neÅ¡to viÅ¡a u odnosu na druge modele Dodgea (3.125 dolara osnovna verzija), prodaja je zadovoljavaju?e krenula. Ubedljivo najskuplja je bila verzija sa hemi motorom koja je kupcima nudila i najbolje performanse, odnosno ubrzanje od 0 do 100 km/h za rekordnih 5,4 sekunde. Od svih 37.344 Chargera proizvedena tokom 1966. godine, samo je 468 imalo hemi motor. Slede?e godine, Charger se samo minimalno promenio i najve?a novost te sezone bila je dostupnost drugog legendarnog mopar motora, agregata od 440 ki (7,2 litra i 375 KS). S druge strane, karakteristi?an enterijer sa neobi?nom centralnom konzolom je bio promenjen pa je zbog svega toga prodaja bila samo 15.788 komada od kojih je 118 imalo hemi motor. Da bi povratio kupce, Dodge 1968. godine predstavlja drugu generaciju Chargera. Tehni?ki je bio isti, ali izgledom jedan od najlepÅ¡ih i najve?ih Muscle Cars kupea. Dizajnerski detalji kao Å¡to su sakrivena svetla ostali su isti, ali je ceo oblik bio novi. TržiÅ¡te je odli?no reagovalo i pored neÅ¡to ve?e osnovne cene. Osim toga, predstavljena je i ?uvena verzija R/T (Road and Track) koja je standardno imala 440 motor, dok je hemi agregat koÅ¡tao oko 700 dolara viÅ¡e, a javna tajna bila je njegova snaga koja je sasvim sigurno bila bliža 500 KS nego 425 KS. Te godine po?inju i ozbiljniji trka?ki uspesi, ali i dalje Charger ne uspeva da stigne Ford i Mercury na NASCAR stazama.Naredne godine, pored minimalnih dizajnerskih promena (vertikalno podeljena prednja maska i neÅ¡to druga?ija zadnja svetla), Dodge se ovim modelom sve viÅ¡e okre?e takmi?enjima i afirmaciji na stazi koja mu je nedostajala. Kroz dim spaljenih guma i mnoge dobijene opklade na semaforima, uli?na reputacija bila mu je ve? zagarantovana. Stoga je predstavljen model Charger 500 koji je imao otkrivena svetla i neÅ¡to druga?iju liniju krova, danak aerodinamici pri velikim brzinama, a bio je napravljen u samo 500 primeraka. Ipak, ni ovaj model nije uspeo da ostavi zapaženiji uspeh na takmi?enjima. Dodge se nije predavao i polovinom 1969. godine izbacuje radikalan model Charger Daytona. Ovaj automobil koji je za osnovu koristio verziju R/T imao je aerodinami?ke dodatke na prednjem delu vozila i ogromno krilo na zadnjem delu. Ceo automobil je bio liÅ¡en nepotrebnog luksuza, a serijska verzija se komotno sa ulice mogla izvesti na stazu. Posle 503 proizvedena primerka Charger Daytona je dobio homologaciju, a Dodge dugo o?ekivane uspehe u NASCAR-u. Ostalo je zabeleženo da je ovaj model prvi ameri?ki serijski automobil koji je probio granicu od 200 milja na sat (320 km/h). Godina 1970. je bila neprikosnoveni zenit Muscle Cars kulture i posle ove sjajne godine, celokupan segment po?inje polako da popuÅ¡ta u prodaji, a ovaj pad potpomognut je dolaze?om naftnom krizom, visokim osiguravaju?im premijama i sigurnosnim propisima. Za tu godinu, Charger je bio diskretno dizajnerski promenjen. Modifikacije su se sastojale u novoj prednjoj maski, puno hroma i zadnjih svetala, koja su kao pre ?etiri godine ponovo bila duž celog automobila. Mehanika se nije menjala kao ni izbor motora. Specijalna verzija Charger Daytona bila je ugaÅ¡ena, ali je model 500 ostao kao osnova za trka?e. Ipak, negativan trend se nastavio i kao odgovor na slabiju prodaju, 1971. godine predstavljena je i tre?a, finalna generacija ovog modela. Potpuno novi dizajn karoserije kao i enterijera trebao je da popravi situaciju. Delimi?no je u tome i uspeo i tokom te godine prodaja je sko?ila zahvaljuju?i popustima prilikom kupovine kao i joÅ¡ jednoj verziji - Super Bee, koja je kao i R/T bila orjentisana ka performansama. Linija agregata se nije menjala, ali su svi motori te godine bili slabiji u proseku za 10 KS, a za ja?e verzije bio je dostupan hurst manuelni menja?. Ova godina je karakteristi?na joÅ¡ i po tome Å¡to je to poslednja sezona za legendarni hemi i to u celoj Chrysler grupaciji. Ipak, kraj se polako nazirao, a s obzirom na postepeno gaÅ¡enje i nestajanje klase Muscle automobila, Dodge je odlu?io da Charger usmeri ka viÅ¡e luksuznom tržiÅ¡tu. Naredne godine dizajn je ostao isti, ali su svi motori bili mnogo slabiji, ?ak je i redni Å¡estak uba?en u ponudu. Godine 1973. videlo se da se Charger â€smirio†i od nekada neukrotive zveri postao ku?ni ljubimac. Verzije kao Å¡to su R/T ili Super Bee, viÅ¡e nisu postojale, a ako bi kupac naru?io neki od V8 agregata po želji, mogao je da dobije par estetskih dodataka koji su podse?ali na performansni pedigre. Prodaja je i pored po?etnog ohrabrenja, polako popuÅ¡tala i slede?e 1974. godine dolazi kraj. Te poslednje sezone, ovaj legendarni model se pojavljuje u skoro nepromenjenom izdanju. Za razliku od ostalih Muscle automobila, koji su u potpunosti izgubili svoju snagu, najja?i Charger (440 V8) ima 275 KS merenih po Net principu pa su na ulici i dalje zasluživali poÅ¡tovanje. Nažalost, to nije bilo dovoljno i posle ove godine model se preselio u istoriju.Dodge Charger je jedan od najpoznatijih i najprodavanijih full-size Muscle automobila. Do danas je postao poznat po svojim ogromnim dimenzijama od preko pet metara dužine i skoro dva metra Å¡irine. Kao takav nikome nije izgledao kao rasni sportski automobil kakav je bio. Sve nedoumice oko sposobnosti ovog modela nestajale su kada bi se â€Å¡utnula†papu?ica gasa i kada bi se Charger od â€ogromnog slona pretvorio u brzog tigraâ€. Zahvaljuju?i masovnoj proizvodnji veliki broj tih modela je i dalje na putevima Å¡irom sveta, a po urbanim legendama bilo ih je i kod nas. U svesti ljubitelja klasi?nih automobila najcenjenije su prve dve generacije i specijalne verzije, pogotovo sa hemi motorom. U tom slu?aju, dostižu visoke cene, a obi?ni modeli su relativno jeftini za nabavku. Osim toga, posedovanje Chargera ne bi trebalo da predstavlja problem (osim, koli?ine goriva koju â€popijuâ€), jer je firma koja isporu?uje rezervne delove za sva vozila Chrysler grupacije, Mopar (Motor parts), jedna od najja?ih u svetu. Ukoliko imate afiniteta prema automobilima koji pri svakom ubrzanju naprave crn tragpaljenja guma, duga?ak 100 metara, automobilima koji proizvode zvuk, bolje re?i grmljavinu od koje se trese posu?e u kuhinji i koji u unutraÅ¡njosti imaju prostora koliko i trosoban stan, onda je Charger pravi model za vas. DoduÅ¡e, tokom sat vremena prave vožnje potroÅ¡i?e onoliko benzina kolika je i vaÅ¡a mese?na plata i mora?ete da imate garažu sa viÅ¡e kvadrata nego vaÅ¡ dom, ali to su ve? manje važne stvari...preuzeto sa CannonBall Community
