Njeno veli?anstvo, guma. Pri?amo o delu motocikla na kome zasnivamo vožnju. Pri?amo o dva prstena gumene mase koja nas drže na putu, pomo?u kojih kre?emo, skre?emo i stajemo. Koliko ih uopšte poznajemo? Za po?etak, treba nau?iti njihov jezik, onda one same po?inju da pri?aju svoju zanimljivu pri?u... Prvo i osnovno, gume govore. Da bi razgovarali sa njima, potrebno je da pro?itamo oznake sa oboda gume. Svaka ih ima. Osnovni parametri koji se mogu pro?itati, i izme?u ostalih nezanimljivih „slovki i brojki“ su uvek u formatu 120/70ZR17 gde je 120 širina gume u milimetrima, 70 je oznaka koja nam govori da je visina gume 70% od 120mm, odnosno širine. Tu treba oduzeti oko 20mm koje odu na deo gume ispod felne, odnosno onaj deo koji se od felne ne vidi. U ovom slu?aju, to je oko 84mm, dakle oko 64mm visine gume od felne do tla. (?ale, hvala na ispravci) Z je oznaka koja govori o maksimalnoj dozvoljenoj brzini kojom ta guma može da se kre?e, R je konstrukcijska oznaka radijalne gume. (Naravno, nema svaka guma ta slova i te brojke, to su bili samo primeri rasporeda...) Kada ve? govorimo o konstrukciji gume, pomenimo da je druga oznaka konstrukcije D, kao dijagonalna. Svakako ?emo kasnije da objasnimo koje su razlike, prednosti i mane obe konstrukcije. Ona oznaka za brzinu predstavlja maksimalnu dozvoljenu brzinu kojom se ta guma sme kretati a posle koje proizvo?a? ne može garantovati ispunjavanje svojstava doti?ne gume. Šta ona radi??? Uloga gume je veoma kompleksna. Može se svesti pod „drži asfalt“ ali se njena uloga bolje objašnjava nekim malo komlikovanijim terminima. Aj da po?emo od onog da drži asfalt, otuda i ono da nam omogu?ava upravljanje. Ve?ina guminog držanja podloge se nalazi upravo na prednjem delu kontakta sa podlogom, odnosno na onom delu gde guma najpre dodirne podlogu. Svakako, od gume zavisi vrsta prijanjanja na podlogu jer gumu mi biramo, a podloga se jednostavno pojavi. Gume se prave od elasti?nog materijala. (Elasti?nost je osobina materijala da se nakon deformacije vrati u prvobitni oblik, za razliku od plasti?nosti koja je odlika zadržavanja novog oblika nakon prestanka delovanja sila). Dakle, guma ima osobinu da se deformiše pri dodiru sa podlogom, ali i da se vrati u prvobitno stanje nakon odvajanja. Moderna tehnologija izrade guma, posebno onih predvi?enih za trke, koristi odre?ene smeše materijala koje pružaju najbolje prijanjanje upravo kada se zagreju. Što su gume toplije, to su manje elasti?ne i treba im više vremena da se vrate u prvobitno stanje. Logi?no je da je maksimalno vreme za koje bi guma trebalo da se vrati u prvobitno stanje upravo vreme za koje se ona odvoji od podloge, pa dok ta ta?ka opet ne do?e do dodira sa podlogom. To i nije baš mnogo vremena. Ipak, konstruktori se trude da naprave smešu koja bi nudila najbolje prijanjanje u tom toplotnom opsegu koji se pojavljuje u vožnji na trkama. Svaka još toplija situacija bi od gume mogla da napravi bezli?nu masu koja se razmazuje po stazi. Loše. Da bi mogli da razmišljamo o tome kako konstruisati najbolju gumu, moramo znati njena svojstva. Možda bi mogli da gumama dodelimo tri najvažnije osobine, a to su Adhezija, Deformacija i Habanje. Svakako, postoji još mnogo prideva koje bi mogli da naka?imo gumama, ali držimo se ova tri najbitnija.
Adhezija je sposobnost gume da prijanja uz podlogu i spre?ava nekontrolisnao klizanje, odnosno sposobnost da „drži“ podlogu.
Deformaciju je lako objasniti ukoliko razmišljamo o gumi gledaju?i je kroz mikroskop. U svakom momentu kretanja, guma trpi odre?ene deformacije pri dodiru sa podlogom. Pri skretanju, gledaju?i u sitna crevca, možemo da primetimo efekat smicanja, odnosno klizanja gume po podlozi. Ta mikroskopska klizanja rastežu gumu stvaraju?i razli?it pritisak na razli?itim mestima, ali i stvaranje atmosferskog disbalansa na tim minijaturinim smicanjima gde dolazi do dodira onih delova gume koji nisu bili u dodiru sa atmosverijama, što zna?i da oni nemaju vazduha izme?u podloge i njih, te se stvara efekat sukcije, odnosno prilepljivanja gume za podlogu. Nedostatak vazduha usisava podlogu, guma se na tim mestima lepi za nju, kao hobotnica sa svojim pipcima. Sjajna stvar, zar ne, a nikada nisam razmišljao mikrosposki o gumama. Odatle je jasno da je kvalitet gume veoma bitan za njenu sposobnost da drži prilikom tih smicanja, koja su najviše prisutna upravo u skretanjima.
Habanje guma je tre?i efekat koji guma proizvodi. Taj efekat stvara pretvaranje kineti?ke energije u toplotnu, dozvoljavaju?i inžinjerima da eksperimentišu sa smešama koje se razli?ito ponašaju na razli?itim temperaturama. Ovaj efekat nam i jede gume.
Pominjali smo konstrukciju gume i naveli radijalne i dijagonalne pneumatike. Šta to opšte predstavlja? Kada kažemo guma za motocikl, svi znamo da ne kupujemo samo gumu kao sirovinu, ve? da je to odoma?en naziv za pneumatik. Pneumatik, e to ve? ozbiljnije zvu?i. Pneumatik se sastoji iz niza materijala, sastavljanih u slojevima od kojih se dobija oblik koji se može montirati na felnu, naduvati i voziti. Dijagonalni pneumatik predstavlja takvu konstrukciju gde su slojevi materijala, a materijal su ?eli?ne žice, ?eli?ne mrežice, poliesterska vlakna, u poslednje vreme i kevlarska vlakna, zatim guma, tekstil i plastika postavljena tako da se presek slojeva može smtarati postavljenim po dijagonali ukoliko gledamo na gaze?i deo gume. Šta to zna?i? To zna?i da imamo gumu ?iji ?e presek da bude kružnog oblika i ?iji gaze?i sloj ne?e biti ravan i sposoban da trpi deformacije podloge. To je bio jedan od razloga da se pre?e na radijalnu konstrukciju koju je prvi uveo Michelin 1946 godine i koja se i dalje koristi. Koristi se jer valja. Radijalno postavljanje prstenova od savremenih materijala (Svaki materijal koji se ugra?ivao u gume je bio za svoje vreme savremen, jasno. ) omogu?avaju formiranje površine gume u obliku koji je pogodan za prijanjanje, a ve?inu deformacija preuzima deo sa strane, ostavljaju?i držanje podjednako dobro u svim režimima upotrebe, što nije bio slu?aj sa dijagonalnim gumama. Zbog bolje konstrukcije, procena je da je radni vek radijalne gume ?etiri puta ve?i od dijagonalnih. Dovoljan razlog da zaboravimo na dijagonalne gume. Radijalna konstrukcija omogu?ava formiranje pe?urkastog oblika gume koji dozvoljava pove?avanje uglova koje pokriva doti?na guma pri naginjanju motocikla. To zna?i da radijalni pneumatici dozvoljavaju ve?e brzine u krivinama i zbog toga se daleko više upotrebljavaju.Jao što ti je lepa šara na gumi, a ?emu ona služi? Šare na gumama služe kao ispomo? gumi da na najbolji na?in ogovori zahtevima podloge. Ukoliko koristite gume sa velikim kramponima, logi?no je da su te gume za vožnju po mekanim terenima gde ?e ti kramponi da odgovore zahtevima oslanjanja i spre?avanju klizanja. Ukoliko vozite uli?ne gume, one ?e imati daleko manje krampona, smanjuju?i time nivo buke koju kramponi proizvode i omogu?avaju?i ve?u dodirnu površinu. To samo dovodi do logi?nog zaklju?ka da ti kanali imaju ulogu odvo?enja materija koje bi smetale da guma ostvari najbolje držanje podloge. Gume za sneg imaju mnoštvo sitnih krivudavih useka da bi se guma ponašala kao gomila resica koja se?e sneg i time stvara trenje. Kišne gume imaju vidljive kanale za odvod te?nosti. Šta nam to govori? Jasno je da je zimi, stara zimska guma bolja nego nova letnja, a leti zimska mnogo kra?e traje. Jednostavno, guma je namenska stvar i prozvodi se da bi poslužila svrsi. Odatle i toliki izbor guma. Za svake uslove...Pomenuli smo slovnu oznaku maksimalne brzine koju proizvo?a? preporu?uje. Oznaka je J za 100kmh, N za 140, P za 150, S za 180, H za 210, V za 240 i Z za brzine preko 240kmh.Gledaju?i ocene pojedinih guma za motocikle, vidim mnoštvo opre?nih mišljenja o gumama. Neki pojedinu gumu hvale, drugi je kude, neka guma je po svima loša, a neka izgleda kao da je savršena. Veliki uticaj na kvalitet gume, za one koji se ne razumeju previše u konstrukciju je upravo njena cena. Ukoliko ne znaš šta je dobro, gledaj šta je skupo. U slu?aju guma, to zaista ima težinu, ali u odnosu na tržište u Srbiji, to može da bude veoma varljivo rezonovanje. Zbog malog tržišta, mala je i ponuda, pa su cene uglavnom nerealne i visoke. To ne zna?i da su sve gume dobre. Kupovina gume zahteva sedenje, gledanje, ali i realno sagledavanje potreba. Kuda planirate, kako planirate, koliko planirate da vozite, i kombinacijom svih tih odgovora možete da do?ete do naznaka šta da pazarite. Druga stvar koja je dovela do opre?nih mišljenja je i li?ni afinitet prema odre?enom tipu guma, pa ?ak i ljubav prema odre?enom modelu, gde sve ostale modele proglašavamo gorim od našeg favorita. Dakle, najbolja guma je ona koja Vam najviše odgovara.Elasti?nost je osobina materijala koja se vremenom gubi. To zna?i da svakla guma ima svoj rok trajanja, odnosno eksploatacije. Iz tog razloga, treba se odlu?iti uvek za novu gumu, sa proverenim datumom proizvodnje i sa namenom koja baš vama treba. Namerno nisam hteo da pominjem bilo kojeg proizvo?a?a guma (sem Michelin-a, ali u drugom kontekstu) jer svaki od njih proizvodi bar po jedan tip guma za svaku namenu, a teško je odlu?iti pobednika jer je žiri veoma brojan. Da bi taj žiri ostao brojan, trudite se da vam gume uvek budu regularno napumpane, da uvek budu dovoljno dobre, a one ?e da se trude da vas uvek odvedu gde želite da odete.Preuzeto sa bjbikers.com
