Šta je to protokomer vazduha?Protokomer vazduha je dava? (senzor) za merenje protoka vazduha. Koristi se na benzinskim i dizel motorima.Koja je funkcija protokomera vazduha?Protokomer daje informaciju o trenutnom protoku vazduha; na osnovu ove informacije upravlja?ki ure?aj odre?uje koli?inu ubrizganog goriva (benzinski motori) ili maksimalnu koli?inu goriva i koli?inu izduvnih gasova za recirkulaciju (dizel motori);Koje vrste protokomera vazduha se naj?eš?e koriste na vozilima i koji su njihovi naj?eš?i kvarovi?:: protokomer sa "L" klapnom. Primenjuje se na vozilima od otprilike 1985. godine do otprilike 1995. Izra?eni su od aluminijumskog ku?išta u kojem je pokretna klapna u obliku slova "L". Ovi protokomeri imaju plasti?an crni poklopac koji je fabri?ki zalepljen i koji NE SME da se otvara. Ovi protokomeri veoma retko otkazuju. Najve?i problem kod ovih protokomera su osobe koje smatraju da ?e skidanjem ovog poklopca i pomeranjem položaja kalibracione opruge bolje podesiti protokomer nego fabrika. Drugi problem ovih protokomera su mehani?ka ošte?enja koja nastaju prilikom saobra?ajnih udesa ili na vozilima sa ugra?enim ure?ajem za pogon na gas. Naime, usled povratnih paljenja smeše u usisnoj grani javlja se nagli i veliki protok zapaljene smeše od motora prema filteru, koji, i pored rasteretnih i povratnih ventila, veoma ?esto mogu oštetiti protokomer. Veoma retko, i to na vozilima koja su prešla izuzetno veliki broj kilometara, može do?i do istrošenja potenciometra koji je sastavni deo protokomera. :: protokomer sa grejnom žicom. Ovi protokomeri obi?no se nalaze na vozilima proizvedenim od 1990. do 1996. godine. Imaju ku?ište u obliku plasti?ne cevi na kojoj je elektronski sklop veli?ine kutije cigareta. Unutar cevi ku?išta, na sredini, izme?u rešetki sa obe strane, nalazi se grejna žica od platine debljine 70 mikrometara. Ovu žicu zagreva elektronski sklop protokomera, a hla?ena je protokom vazduha. Ja?ina struje elektronskog sklopa kojom se održava temperatura grejne žice, mera je protoka mase vazduha. Ovi protokomeri su veoma trajni i precizni. Osnovni kvarovi su prekid platinijumske žice i neispravnost elektronskog sklopa.:: ultrazvu?ni protokomeri. Ovakvi protokomeri obi?no imaju aluminijumsko ku?ište u obliku cevi sa elektronskim sklopom veli?ine kutije šibica. Unutar cevi, sa dve nasuprotne bo?ne strane vidljive su samo dve okrugle ravne površine; to su ultrazvu?ni prijemnik i predajnik. Ovakvi protokomeri koriste doplerov efekat, i skoro da se i ne kvare.:: Protokomeri koji koriste Karman-Vortex princip. I ovi protokomeri imaju ku?ište u obliku cevi sa elektronskim sklopom na njemu. Unutar cevi ku?išta vidljiv je plasti?an umetak koji u preseku ima oblik trapeza. Ovaj umetak prilikom protoka vazduha stvara vrtloženje, ?ija frekvencija je proporcionalna protoku. Ovakvi protokomeri skoro da se i ne kvare.:: protokomeri sa vrelim slojem, starije generacije. Obi?no imaju plasti?no ku?ište u obliku cevi, sa umetkom koji je vijcima u?vrš?en, na kojem se nalaze senzorski elemenat, elektronski sklop i konektor sa ?etiri elektri?na kontakta. Umetak ima, sa unutrašnje strane cevi, vidljiv metalni deo koji služi za hla?enje elektronike, i senzorski elemenat u vidu tanke plo?ice u blizini vrha umetka. Nažalost, ovaj senzorski elemenat puca, i to je naj?eš?i kvar ove vrste protokomera. Princip rada veoma je sli?an protokomeru sa grejnom žicom. Koriste se na vozilima otprilike od 1992 do 1998 godine.:: protokomeri sa vrelim slojem, novije generacije. Izgledaju sli?no kao i prethodni, osim što nemaju velikih metalnih delova na umetku, i imaju pet elektri?nih priklju?aka na konektoru (na mnogim vozilima koriste se samo ?etiri, što je vidljivo po broju elektri?nih provodnika na konektoru instalacije vozila). Za stru?njake, ovi protokomeri, kada nema protoka vazduha, imaju izlazni napon signala oko 1V, koji se pove?ava što je ve?i protok vazduha od filtera prema motoru, a za obrnut smer protoka (može se desiti prilikom ve?ih pulsacija protoka pri nižim brojevima obrtaja motora) daju smanjenje napona signala ispod 1V. Koriste se na vozilima otprilike posle 1997. godine. U praksi, vek trajanja im je obi?no 30.000 do 40.000 km. U tom periodu, budu?i da je u pitanju termi?ki senzor od poluprovodnika, dolazi do lagane promene karakteristika u odnosu na po?etnu. Protokomer obi?no funkcioniše, ali više nije dovoljno precizan. Dodatno, loš kvalitet ulja može dodatno da smanji vek trajanja protokomera. Kada se ugasi vreo motor, ulje loše kvalitete jako isparava, i ove pare dolaze do protokomera i menjaju karakteristike senzorskog elementa. Ovo se može prepoznati po umetku koji je masan i sjajan od ulja.Koji su osnovni simptomi neispravnog protokomera?:: benzinski motori: nestabilan prazan hod ili se vozilo gasi na praznom hodu, neprimanje gasa, paljenje sijalice za neispravnost motora, mala snaga motora, problemi posebno u radu dok je motor hladan.:: dizel motori: mala snaga motora i paljenje sijalice za neispravnost motora (na vozilima gde postoji).Da li je loš filter za vazduh uzrok otkazivanju protokomera?generalno, krupne ?estice prljavštine, koje bi eventualno došle do senzorskog elementa brzinom kojom prolazi vazduh, mogu protokomeru da skrate vek trajanja. Me?utim, ne postoji idealan filter, a u praksi nije prime?eno da vozila na kojima se koriste originalni filter za vazduh imaju duži vek trajanja protokomera. Kvalitetan filter je, svakako, neophodan.Da li se u slu?aju neispravnosti, menja ceo protokomer ili samo umetak, ako se može odvojiti?Po pravilu, menja se ceo protokomer, mada se u pojedinim katalozima mogu na?i i samo umeci.Da li se umetak sa jednim kataloškim brojem može zameniti sa druga?ijim, ako je fizi?ki jednakih dimenzija ali ima druga?iji kataloški broj?Po pravilu, mora biti isti kataloški broj. U proizvodnji kod nekih proizvo?a?a ipak, dolazi i do zamene jednog proizvoda sa drugim, koji ima iste karakteristike ali druga?iji kataloški broj. Ovo je obi?no vidljivo u katalogu rezervnih delova. ?esta praksa je i da proizvo?e?i istom proizvodu daju razli?ite kataloške brojeve za primenu na razli?itim vozilima.Kako se proverava ispravnost protokomera?Automehani?ar ili autoelektri?ar, koji je posebno obu?en za dijagnostiku elektronskih sistema, može uz pomo? odgovaraju?ih instrumenata da proveri stanje protokomera. Drugi na?in je da se vozilo proba sa drugim (ispravnim) protokomerom. Ovaj drugi na?in posebno je popularan u servisima koji nemaju potrebnu opremu i ljude obu?ene za dijagnostiku. Zamena obi?no ne zahteva više od nekoliko minuta, a razlika u ponašanju vozila je obi?no veoma vidljiva.Da li vožnja sa neispravnim protokomerom može izazvati daljnje štete?Da. Neispravan protokomer može na vozilima novije generacije da izazove deformacije glave motora usled prevelike temperature sagorevanja, što dovodi do nezaptivanja ventila i gubitka kompresije (dizel motori), i do detonacionog sagorevanja (benzinski motori). Nadalje, vozila sa neispravnim protokomerom imaju ve?u potrošnju goriva, manju snagu i emituju više otrovnih supstanci.Da li je potrebno redovno kontrolisati stanje protokomera?Da. Proizvo?a?i vozila obi?no propisuju radove i provere koje treba provesti na redovnim servisima, pa i probnu vožnju sa proverom svih parametara rada motora, uklju?uju?i i protokomer. Ovo se posebno odnosi na vozila novija od otprilike 1997. g. kod kojih je uo?eno ?esto otkazivanje protokomera. Nažalost, retke su servisne radionice koje se pridržavaju ovih uputstava, pa neispravnost protokomera obi?no biva otkrivena tek kada je na?injena i ve?a šteta na motoru vozila. Kao primer, to su obi?no vozila sa dizel motorima koja imaju poteško?a sa paljenjem kada je motor hladan. Ukoliko je kompresija ispod dozvoljene, a motor ne troši ulje, najverovatnije je uzrok vožnja sa neispravnim protokomerom, a posledica gubitak kompresije na ventilima.Ako je protokomer neispravan, osim zamene protokomera, da li je mogu?e na jeftiniji na?in otkloniti kvar?:: Mehani?ke neispravnosti (lomovi, deformacije) zahtevaju zamenu protokomera.:: Protokomeri sa "L" klapnom, kojima je otvaran poklopac, mogu se podesiti preko analizatora izduvnih gasova ili posebnim postupkom preko dijagnosti?kih instrumenata, ali samo ako je sve ostalo na motoru ispravno (?iste brizgaljke, pritisak goriva u dozvoljenim granicama, motor mehani?ki ispravan, ispravan sistem za paljenje...). Ovakav postupak proizvo?a?i vozila ne preporu?uju, jer je za to potrebno odgovaraju?e znanje i oprema. Dodatno, u slu?aju druge neispravnosti ili odstupanja tolerancija nekog dela sistema na motoru, ovo podešavanje može dati loše rezultate. Dodatno, poklopac protokomera koji je otvaran izazva?e sumnju svakog slede?eg automehani?ara kod kojega vozilo do?e. Nadalje, po kataloškom broju, koji se obi?no nalazi baš na poklopcu, može se proveriti samo ispravan tip poklopca a budu?i da drugih kataloških brojeva na protokomeru nema. :: Protokomeri sa vrelim slojem, ukoliko imaju promenu signala sa promenom protoka, mogu se dalje koristiti uz primenu FLOW MASTER-a.Preuzeto sa sajta "ELEKON EXIMPORT" [a href=\\"http://www.elekon1993.co.yu\\" target=\\"_blank\\"]www.elekon1993.co.yu[/a]
