Jugo ide u penziju, a sa najpopularnijim autom posle Fi?e u Kragujevcu ?e, po instaliranju nove Fiatove tehnologije, prestati proizvodnja i svih ostalih Zastavinih modela – Keca, Osmice i Floride.Neizbežan kraj „zlatne ere†srpske automobilske industrije, zapo?ete pre viÅ¡e od pola veka u pogonima „Zavoda Crvena zastavaâ€, najavili su i ministar Mla?an Dinki? i generalni direktor Grupe „Zastava vozila†Zoran Radojevi?. Za svoje „oldtajmere†kragujeva?ka fabrika ?e biti vezana samo joÅ¡ zakonskom obavezom o proizvodnji delova za ove modele u kontingentu koji zadovoljava sedmogodiÅ¡nju potroÅ¡nju. Proizvodnja Juga i ostalih modela iz doma?eg programa bi?e obustavljena najverovatnije 2009. godine, a ta?an datum, prema Radojevi?evim re?ima, bi?e poznat tek nakon konkretizacije ugovora sa Fiatom, koji bi trebalo da bude potpisan slede?eg meseca. Dakle, na jesen 2009. bi?e saopÅ¡ten datum „odlaska u penziju†popularnog Juga, prvog samostalnog projekta kragujeva?ke fabrike automobila. Svi ostali Zastavini modeli su, naime, bili replike torinskog giganta, od Fi?e, preko Stojadina i Osmiceâ€, pa sve do Floride. Zvu?i pateti?no, ali dolazak Fiata, koji ?e udahnuti novi život Zastavi, ozna?i?e i definitivan kraj „temperamentnog Å¡tediÅ¡eâ€, kako je kragujeva?ka fabrika s po?etka osamdesetih godina proÅ¡log veka, kada je Jugo po?eo da se proizvodi, reklamirala svoj novi model. Bi?e to zasigurno i prilika da se podsetimo „posla stole?aâ€, kako je nazvan aranžman sa SAD u vezi sa izvozom „jugi?a†na tamoÅ¡nje tržiÅ¡te. Za pet godina, od prvog transporta 23. jula 1985, pa sve do 1990, Zastava je dilerima u SAD isporu?ila ukupno 141.511 ovih vozila. Ko zna Å¡ta bi bilo da kraj tog posla nije bio i kraj SFRJ, koja je po?ela da se cepa po republi?kim Å¡avovima!? Iako je cela pri?a oko firme „Jugo Amerika†imala svoju politi?ku pozadinu, tadaÅ¡nji direktor Zastave Rodoljub Mici? svojevremeno je za „Politiku†objasnio i finansijski krah ovog posla. Naime, niska cena od 3.990 ameri?kih dolara bila je fiksna, a Zastava je repromaterijal pla?ala u nema?kim markama, koja je baÅ¡ u tom periodu enormno ja?ala u odnosu na dolar.„Posao stole?aâ€, koji je iniciran na najviÅ¡em državnom nivou, svakako je bio osu?en na propast, ali se mnogi Kragujev?ani joÅ¡ uvek se?aju euforije sa kojom je „jugi?†ispra?en za SAD. Ulice su bile oki?ene ameri?kim i jugoslovenskim zastavama, baÅ¡ kao i brod „Erika Boltonâ€, kojim je prvi kontingent vozila transportovan iz luke Bar za Baltimor. Pompezno najavljen aranžman od samog po?etka pratile su brojne kontroverze. Jugo je, naime, 1981. proglaÅ¡en najboljim autom u Srbiji, a prve godine izvoza, 1985, „Njujork tajms†ga je proglasio najgorim autom u SAD, dok ga je magazin „Tajm†2007. godine svrstao na listu 50 najgorih automobila svih vremena. Ameri?ki pop artisti koristili su ga za svoje performanse, hrvatska emigracija dizala je u vazduh placeve na kojima se prodavao. ?itav posao vodio je Malkolm Briklin, sumnjivi ameri?ki biznismen, koji je upropastio viÅ¡e sli?nih projekata i firmi, ali sam nikada nije bankrotirao. Isti ?ovek se u Kragujevcu pojavio i posle 2000, ali je ubrzo potom nestao. Tu tragikomi?nu istoriju „jugi?a†Kragujev?ani su s po?etka serijske proizvodnje, koja je pokrenuta 28. novembra 1980, videli sasvim druga?ije. BaÅ¡ kao i ve?ina Jugoslovena koji su u Jugu prepoznali novog Fi?u. Mali, a dovoljno velik za porodi?ni prtljag, startan, a ne troÅ¡i mnogo i, Å¡to je najvažnije, delovi su se mogli na?i „na svakom ?oÅ¡kuâ€. Viceve o greja?ima na zadnjem staklu koji su tu da bi voza? mogao da greje ruke dok gura pokvareni auto, Kragujev?ani su primali blagonaklono, tvrde?i da ih „jugi? nikad nije izdaoâ€. Svi su ga, jednostavno, voleli. Do ovog trenutka, u Kragujevcu je proizvedeno oko 800.000 ovih automobila, a trenutno se u Zastavi svakog meseca napravi oko 450 „jugi?aâ€. Treba, me?utim, napomenuti, da gubitak po komadu najjeftinijeg auta u Evropi iznosi oko 500 evra, zbog ?ega država godinama subvencionira Zastavu. Jugo je, podsetimo, sa zapreminom motora od 1.000 i 1.100 kubika, imao nekoliko varijanti (od 45, 55, 60 i 65 konjskih snaga), a bio je i jedini Zastavin auto koji je imao i svoju kabriolet verziju. Takvog jednog, i dan-danas, po sopstvenom priznanju, vozi ministar Božidar ?eli?. Me?utim, kad se viÅ¡e ne bude proizvodio, „jugi?i†?e, s obzirom na platežnu mo? ve?ine stanovniÅ¡tva, i dalje „gutati asfalt†po srpskim putevima. Polovan ne koÅ¡ta viÅ¡e od 1.000 evra, delova ima „u svakom dvoriÅ¡tu†i „ispod svake Å¡ljiveâ€, pa ?e se krpiti dok limarija na?isto ne propadne. Treba li iÅ¡ta viÅ¡e re?i o „velikom-malom Juguâ€, kad je i Lorens Iglberger, ambasador SAD u Jugoslaviji, bio u Upravnom odboru firme „Jugo Amerikaâ€. ?lanovi jugoslovenskog lobija u VaÅ¡ingtonu, poput Lorensa Iglbergera (kasnije državnog sekretara u BuÅ¡ovoj administraciji) projektom „Jugo Amerika†ponudili su Srbiji i Jugoslaviji poslednju veliku priliku za ekonomski oporavak – pisao je dr Predrag Simi?, bivÅ¡i direktor Instituta za me?unarodnu politiku i privredu i sadaÅ¡nji ambasador Srbije u Parizu. Jugo je, definitivno, bio jedan od poslednjih pokuÅ¡aja okretanja Jugoslavije ka Zapadu. Možda ?e Zastava sa Fiatom ovoga puta imati viÅ¡e sre?e.
